Ознаке

, , , , , , , , , , , , , ,


Alergije na namirnice predstavljaju značajan problem koji se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi, a najčešće pogađa decu mlađu od tri godine

 Alergije na hranu, kao i drugi oblici nepodnošenja hrane spadaju među najsloženije probleme u alergologiji, zbog čeganjihovo rešavanje zahteva puno vremena. U zemljama Evrope navodi se da je prevalencija alergija na hranu u ukupnoj populaciji prisutna u jedan do tri odsto među odraslima i četiri do šest odsto među decom. Na sreću, iako je atopija u porastu, u vrlo malom broju slučajeva je i stvarno dijagnostikovana.

U lečenju ovih alergija najčešće se primenjuje odbacivanje određene hrane iz ishrane ili preporučena dijeta. Međutim, promene u načinu pripreme hrane u domaćinstvu i industriji, kao i nepotpuno poznavanje sastava hrane samo su neki od faktora koji otežavaju izbacivanje određene hrane ili njenih sastojaka iz ishrane.

Kolikom riziku su izložene osobe najbolje govore prikupljeni podaci o zabeleženoj  količini alergena koja izaziva reakciju. Dovoljan je samo hiljaditi, čak i još manji deo grama belančevine iz jaja, ribe, sojinog zrna, sojinog brašna, orašastog ploda (badem, lešnik, pistaći), kikirikija, mleka, žitarice, koja sadrži gluten, pa da se pojavi alergija.

Deklaracija na hrani dobar je izvor potrebnih informacija budući da je označavanje alergena koji izazivaju intoleranciju, obavezno po propisima. Međutim, neadekvatno označavanje još je prisutno, naročito na nezapakovanoj hrani, hrani koja se nudi u restoranima. Uopšteno govoreći, alergije na hranu predstavljaju značajan problem koji se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi, a najčešće pogađa oko 6 odsto dece mlađe od 3 godine i to češće decu koja imaju neku drugu alergijsku bolest (npr. atopijski dermatitis).Kod odraslih su pojave alergije na hranu znatno ređe.Takođe, utvrđeno je da je rano uvođenje čvrste hrane kododojčadi i male dece povezano s povećanom mogućnostiatopije, odnosno sklonosti alergijskim reakcijama. Kod većine dece alergija na hranu će nestati s godinama dokse kod osoba kod kojih se alergija razvije kasnije to neće dogoditi, pokazuju istraživanja.

Navodimo najznačajnije alergene iz hrane i njihove karakteristike, koristeći brošuru namenjenu potrošačima, koju je nedavno objavila hrvatska Agencija za bezbednost hrane na osnovu najsavremenijih  istraživanja, čiji je naručilac, između ostalih, bila Evropska agencija za bezbednost hrane.

——————————————————————

9 najvećih alergenata

Gluten iz žitarica

Uzrok pojave celijakije, bolesti nastale usled nesposobnosti organizma da razgradi proteine glutena iz hrane. Alergijske reakcije u organizmu jako osetljivih osoba mogu nastati i samim udisanjem brašna, a koji se mogu manifestovati i kao „pekarska” astma. I druge žitarice, kao što su ječam, raž, zob, takođe izazivaju alergijske reakcije, pa ukoliko je otkrivena alergija na pšenicu, savetuje se izbegavanje i ovih žitarica. Klinička iskustva ukazuju da alergija na pšenicu nije česta pojava, ali nema ni brojčanih podataka kojima bi se izrazila učestalost. Ne postoji lek, pa je jedina mogućnost zamena žitarice za pirinač ili kukuruz. Pri kupovini zapakovanih namirnica potrebno je pažljivo pročitati deklaracije, čak i ako ste već upoznati s nekim proizvodom, budući da proizvođači mogu da promene recepturu.

RIBA

Jedan od najčešćih uzročnika alergija na hranu su riba i proizvodi od ribe, školjke… Ukoliko je osoba alergična na jednu vrstu ribe, verovatnoća da će biti alergična i na neku drugu vrstu je 50 odsto, dok u slučaju školjki taj procenat raste na 75 odsto. Ribe koje izazivaju alergijske reakcije su bakalar, morski pas, losos, tuna. Najviše prijavljenih slučajeva alergije je na bakalar i losos, iako u poslednje vreme počinju da se prijavljuju i prve alergije na rečnu ribu. Konzumacijom, ali i udisanjem mirisa ribe, u 90 odsto slučajeva posle sat vremena dolazi do pojave simptoma. Slični su svim ostalim simptomima alergijskih reakcija, a počinju crvenilom lica, oticanjem jezika, otežanim disanjem i gušenjem, a mogu dovesti do anafalaktičkog šoka.

JAJA

Jaja su namirnica izuzetne prehrambene vrednosti, ali ponekad nisu poželjna za ishranu svih osoba. Naime, belančevine jaja mogu dovesti do alergije. Iako se alergija može javiti i na belančevine belanca i žumanca, češće se javlja na ove prve.

Alergija na jaja češća je kod dece nego kod odraslih. Ponekad je alergija na jaja povezana s drugim alergijama na hranu (kravlje mleko, kikiriki). Alergija na jaja može predstavljati veliki problem deci i roditeljima, ali na tržištu ima obilje prehrambenih proizvoda koji ne sadrže jaja u svojoj recepturi.

KIKIRIKI

Alergija na kikiriki ili orašasto voće (orasi, bademi, lešnici, pistaći, kesten) javlja se u oko jedan do dva odsto populacije, obično već tokom prvih godina života, a u 80 odsto slučajeva zadržava se tokom celog života. Proteini kikirikija, leguminoza, vrlo su slični proteinima orašastog voća, zbog čega osobe koje su alergične na kikiriki mogu biti alergične i na orašasto voće i obrnuto. Najčešće zabeleženi simptomi poput osipa, crvenila i otoka kože, suzenje očiju, nosa ili otežano disanje, brzo se povlače i ne traju duže od jednog dana. Roditeljima se preporučuje da izbegavaju davanje kikirikija deci do treće godine, kao i da ne koriste preparate za decu koja sadrže ulje kikirikija.

Trudnicama i dojiljama sugeriše se  suzdržavanje od ove vrste hrane tokom trudnoće i dojenja, naročito ako postoji porodična sklonost alergijskim reakcijama.

SOJA

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) uključila je soju i proizvode od soje na listu osam najčešćih alergena koji potiču iz hrane. Do sada je identifikovano najmanje 16 poznatih alergena iz soje, ali njihov uticaj na zdravlje nije u potpunosti razjašnjen. Proizvodi soje bogati su proteinima i esencijalnim aminokiselinama, stoga se često uvode u prehranu u najranijoj životnoj dobi, u obliku dečje hrane. Za razliku od kikirikija, koji kao i soja pripada porodici leguminoza, alergija na soju vrlo retko izaziva ozbiljne reakcije. Statistika pokazuje da oko pet odsto ukupne populacije razvije alergiju na ovu vrstu hrane. Proizvodi od soje, kao aditivi nalaze se u mnogim prehrambenim proizvodima

MLEKO

Mleko je vodeći alergen kod odojčadi (oko jedan procenat odrasle populacije i oko 2-3 odsto dece). Najviše su izložena mala deca, budući da su belančevine mleka prve strane belančevine s kojima se susreće organizam.

Glavni uzrok alergije na mleko su belančevine, a mlečni šećer (laktoza) razlog je pojave intolerancije zbog nedostatka enzima laktaze u probavnom sistemu koji razgrađuje laktozu. Sastojci mleka, koji se koriste kao aditivi u mnogim prehrambenim proizvodima, takođe su izvor alergije ili intolerancije, stoga je veliki broj hrane skriveni izvor alergena.

Smatra se da deca starija od tri godine više nemaju problema s ovom namirnicom, međutim moguće je da navedeni simptomi budu prisutni sve do predškolskog uzrasta. Takođe, kod oko 50 odsto osoba koje su zbog alergije na kravlje mleko uzimale sojino mleko, razvila se osetljivost i na soju. Polovina onih koji su alergični na kravlje mleko alergični su i na kozje. Na sreću, preosetljivost na mleko često nije trajni poremećaj.

CELER

Smatra se da celer korišćen u ishrani ima brojne zdravstveno korisne učinke, ali kod osoba osetljivih na celer izaziva određene simptome alergije, sve do anafilaktičkog šoka. Za razliku od alergija na kikiriki koje prevladavaju u SAD, alergije na celer su najzastupljenije u Centralnoj Evropi. Alergija na koren u nekim evropskim zemljama poput Švajcarske, Francuske i Nemačke ubraja u najčešće alergije vezane za hranu, koje su srodne alergiji na polen. Alergija uzrokovana celerom često se povezuje s polenskom alergijom, stoga je poznato da je kod osoba alergičnih na polen breze česta alergija na jabuke, breskve, višnje, kivi, lešnik, sirovi krompir, šargarepu, grašak… Celer je retka namirnica ( uz kikiriki) koja može da izazove tako burne reakcije i to najčešće posle konzumiranja sirovog povrća. Međutim, suvi prah korena celera, kao jeftini začinski sastojak nalazi se u velikom broju prehrambenih proizvoda, poput začinskih dodataka jelima, smesama za supe, prelivima za salate. Termičkom obradom (duže od 60 minuta na 100 stepeni celzijusa) najčešće se ne smanjuje mogućnost pojave alergije.

Prehrambeni proizvodi koji sadrže ili bi mogli da sadrže celer, makar i u tragovima, u zemljama EU moraju biti jasno označeni.

SENF

Senf se pravi od slačice, biljke koja je u narodu poznata i kao gorušica, senf, mustarda, ardalj, ognjica…

Konzumiranje hrane u kojoj se nalazi ova biljka može izazvati alergijske reakcije kod osoba preosetljivih na slačicu, pa je važno pri kupovini hrane pomno pročitati na deklaraciji osnovne sastojke hrane.

SUSAM

Porast broja osoba alergičnih na seme susama kontinuirano je u porastu. Za jednu od najpoznatijih prerađevina semenke susama, ulje od susama, koje se koristi u kuvanju, u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, 2003. godine utvrđeno je da može izazvati anafilaktički šok kod odraslih ljudi.

————————————————————–

Hrana koja skriva neke nutritivne alergene

Anis – poslastice, likeri, parfemi, peciva

Antibiotici – kravlje mleko, meso

Kikiriki– keks, maslac i ulje od kikirikija

Voće – sokovi, bezalkoholna pića

Začini – hrana u restoranima

Gluten – pšenica, zob, ječam, raž

Kvasac – kolači, razne vrste hleba, pivo, majonez, kečap

Kazein – zamene za maslac,kobasice, viršle, riblje konzerve

Orasi – sladoled, poslastice

Plesni – orasi, citrusi.

Izvor:politika.rs

Advertisements