Ознаке

, , , , , , , ,


digitalni_ili_zivin_toplomer_711892601

• Visoka temperatura je uvek opasna.

NE, radi se o simptomu koji je koristan jer pokazuje da je imunološki sastav deteta aktivan. Porastom temperature telo postaje za viruse i bakterije neprijateljsko stanište. Temperaturu treba pratiti kontrolnim merenjima temperature i posmatranjem opšteg stanja deteta. To je posebno važno kod dece vrlo mlade dobi, kao što su dojenčad i deca do tri godine, čiji sistem odbrane još nije u potpunosti uspostavljen.

Ako temperaturu prate simptomi kao: klonulost, povraćanje i proliv, stanje deteta je znatno ozbiljnije iako temperatura nije značajnije povišena, nego vrednosti izand 38,5 C uz dobro opšte stanje deteta – živahno je, igra se. Povišenje temperature kod najmanjih do šest meseci zahteva i pregled pedijatra jer njihov organizam nema još razvijen sistem regulacije – centri u mozgu su nezreli, a imunitet tek u razvoju.

• Kod povišenja temperature treba uvek dati antipiretik.

NE, Do temperature od 38,5 C mjereno rektalno (“u guzi”) nije potrebno dati antipiretik jer oni ne utiču na ozdravljenje i na neki način ometaju odbranu organizma. ALI treba ih dati kada dete ima temperaturu (više od 38,5 C). Druga pravila važe za decu koja su sklona pojavi febrilnih konvulzija.

• Neki antipiretici su korisniji od drugih.

NE, ni ova tvrdnja nije tačna. Deci se daju antipiretici na bazi paracetamola i ibuprofena. Za oba leka vrlo važno bez obzira na uzrast deteta je poštovati uputstva koje je dao pedijatar  doze i razmaka između pojedinih doza u 24 sata: paracetamol se daje svakih šest sati, a ibuprofen svakih osam sati. Lekovi se daju na usta u obliku sirupa, odnosno kapi ili rektalno kao čepići. Apsorpcija leka uzetog na usta je brže i sigurnija, ali ako dete povraća, treba primeniti čepiće.
A aspirin? U prošlosti se naširoko koristio kao antipiretik i u dece. Ali danas je poznatno da može izazvati vrlo ozbiljne komplikacije i međunarodne organizacije pedijatara nikako ne savetuju korišćenje ovog leka.

Ali šta učiniti ako temperatura i nakon primene leka ne pada? Nikako ne povisivati dozu leka! Mlaki oblozi, tuširanje ili kupanje (uz uslov da je koža topla!) te dovoljan unos tečnosti pomoći će u sniženju temperature, koja ne mora pasti na normalu. Povećanje doze leka može povećati i rizik od nepoželjnih reakcija.

• Najbolji je način merenja temperature ispod pazuha (aksilarno).

Većina pedijatara kod male dece meri će temperaturu rektalno jer je rezultat objektivniji i merenje brže do uzrasta od dje do tri godine. O temperaturi se govori kada je rektalna temperatura 38 C i više. Deca nakon treće godine ne vole rektalno merenje, često pružaju otpor te je stoga bolje meriti temperaturu aksilarno, a vrednosti su za 0,5 stepeni niže od rektalnih.
Merenje u uhu posebnim toplomerom za mame je praktično i rado ga primenjuju, iako je nešto manje pouzdano. Pri korišćenju ove metode treba postupati vrlo pažljivo jer je moguće pogrešno očitanje rezultata. Ovaj način mjerenja vrlo je praktičan za merenje temperature u ambulantama i bolnicama.

Merenje temperature,zavisno od vrste toplomera i načinu merenja traje različito vreme. Za tačan rezultat merenje živinim toplomerom treba potrajati 8 minuta (“u guzi”), ako je toplomer prizmatičnog oblika 4 minute, digitalni 2 minute, s tečnim kristalima 5 min.

• Temperaturu bi trebalo uvek meriti ujutro.

Ne, nije tačno jer nivo temperature zavisi od mikroorganizama koji su do nje doveli i o sposobnosti detetovog organizmada na infekciju odgovori odbranom. Čim mama primeti da se dete drugačije ponaša (npr. pospano je), treba izmeriti temperaturu. Temperatura se meri svakako u početku bolesti i dalje prati dnevno kretanje (ujutro i posle podne), a po potrebi izmeri i uveče, odnosno noću. Ne treba svaki čas uznemiravati dete i čekati hoće li temperatura pasti na normalu. Svakako je dobro zabeležiti izmerene vrednosti i dati lekru na uvid: temperatura je obično ujutro niža, posle podne viša, povisi se nakon obroka i kasno popodne, a zatim prema večeri pada.

• Dete koje ima temperaturu mora ostati ležati u krevetu.

NE. Ako se dete želi igrati i kretati po kući, treba mu to omogućiti jer očito njegov organizam dobro podnosi temperaturu i nema potrebe za odmaranjem. Svakako treba izbegavati oblačenje suvišne odeće, ali ga ne treba niti potpuno skinuti i pripaziti da mu ne bude hladno, ali ne treba ga previše pokrivati. Idealna temperatura prostorije u hladnim mesecima trebala bi biti od 19-20 C.

• Kada dete ima temperaturu, ne sme se kupati.

NIJE TAČNO Dete se sme kupati, čak mu se može oprati i kosa. Dodir s vodom nikako ne može naškoditi, a daće mu osećaj svežine i bolje će se osećati. Svakako treba izbegavati nagle promene temperature okoline. Na primer iz kupatila dete se ne sme izneti u znatno hladniju prostoriju jer će naglo rashlađivanje oslabiti odbranuorganizma. Dete najpre treba dobro osušiti, obući i zamotati i tada preneti u drugu, hladniju prostoriju.

• Grozničavo dete ne sme se iznositi iz kuće.

Većina roditelja bi želela da im lekarski pregleda dete kod kuće, ali nijetačno da dete koje ima temperaturu ne smie niti nos pomoliti iz kuće. Korisno ga je odvesti u ambulantu, gde će pedijatar moći učiniti i neke jednostavnije pretrage: uzeti sekret iz nosa ili grla za mikrobiološku pretragu, te analizu krvi i mokraće. Nije prporučljivo iznositi dete iz kuće samo ako je dan jako hladan i vetrovit, a temperatura iznad 38,5 C.

• Za snižavanje temperature korisno je hlađenje deteta vodom i alkoholom.

NIJE TAČNO. Ovaj način je koristan samo kada se periferna temperatura tela poveća. Detetu je vruće, koža je jako topla, kao primer kod toplotnog udara. Kod porasta temperature obično se odvija prethodno opisani proces uz osećaj hladnoće. Kada se postiže nivo temperature zadane od hipotalamusa, telo samo aktivira mehanizme koji je snižavaju: krvne žile se šire, koža postaje topla i crvena. Ako je temperatura visoka, mlaki oblozi i kupanje biće ugodni. Alkohol nije dobro koristiti jer se isparava na vrućoj koži i dete udiše alkoholno isparenje pa u ekstremnim slučajevima može uslediti trovanje alkoholom.

• Kada je dete febrilno, prehrana mora biti lagana.

Kada je dete bolesno, prehranu treba prilagoditi njegovom apetitu i dati mu hranu koju voli. Ako ga boli grlo i ima smetnje kod gutnja, sigurno će mu najbolje odgovarati lagana mlečna prehrana – polutekuća, osobito ako se radi o malom detetu. U slučaju proliva, daje se čvršća hrana – testenina, pirinač s malo začina ili posebna dijetalna hrana (mlečna formula). Tečnost treba dobiti u svakom slučaju: najbolje sveže isceđeni voćni sok, vodu od kuvanog voća (kompota). Dete odbija hranu kad je bolesno, ali zaslađenu tečnost mora dobiti kako bi se izjegla acetonemija (aceton u mokraći i izdahnutom zraku), kao posledica gladovanja.

•Ima temperaturu zbog nicanja zubića.

Ovo mišljenje je vrlo prošireno, ali je neutemeljeno. Okolnosti su takve da dete češće oboleva u razdoblju od jedne do tri godine, kada mu niče najveći broj mlečnih zuba.. Može biti i obratno: zbog ubrzanog metabolizma usled povišene temperature ubrzana je i erupcija zubi.

Izvor:magazin.net.hr

Advertisements