Ознаке

, , , , , , , , , , , , , , ,


Anafilaktički šok (anafilaksa) je najteži i po život opasan oblik alergijske reakcije.

Anafilaktični šok je izuzetno retka pojava ali je nešto češće prisutna kod ljudi koji boluju od astme, ekcema, polenske kijavice itd…

6.jpg

Šta izaziva anafilaktični šok?

Mnogo stvari može uzrokovati ovakvu reakciju. Među najčešće uzroke spadaju:

  • Lekovi i to pre svega antibiotici –penicilin, aspirin i mnogi lekovi protiv bolova, zatim kontrastna sredstva za snimanja u radiologiji.(17%)
  • Hrana, prvenstveno riblji proizvodi, školjke, zatim orasi, kikiriki, jaja i voće. (36%)
  • Ujed insekata, naročito osa, pčela i stršljena(15%)
  • Guma odnosno latex koji se nalazi u hiruškim rukavicama ili rukavicama u domaćinstvu
  • Preosetljive osobe moraju voditi računa o tome šta namirnice koje kupuju i konzumiraju sadrže i treba obratiti pažnju, recimo, i na postojanje supstanci u tragovima u nekim konditorskim proizvodima

Koji su simptomi?

Simptomi anafilakse se pojavljuju naglo, nakon svega nekoliko sekundi ili minuta, nakon izlaganja alergenu (substance koja izaziva alergijsku reakciju). Ponekad se pojavljuje nakon 2 do 4 časa, a izuzetno retko i posle 12 časova nakon izlaganja supstanci koja je izaziva,ali tada su simptomi daleko blaži. Bolesnik oseća oticanje, svrab ili primećuje osip po koži. Neki ljudi počinju da otežano dišu, da se guše ili postaju nesigurni. Ponekad se oseća strah od bliske smrti. Izvesna grupa ljudi primećuje grčeve u trbuhu, mučninu ili proliv. Izvesni ljudi gube i svest.

Simptomi kod bebe su:

  • oticanje kože, usana, grla, jezika ili lica;
  • škripanje ili ozbiljni problemi prilikom disanja;
  • ubrzan puls ili nepravilan rad srca;
  • koprivnjača;
  • gubitak svesti;
  • povraćanje;
  • dijareja;
  • veoma bleda boja tena i znojenje, crvena ili čak plava boja kože. Simptomi se obično javljaju dva sata nakon izlaganja supstanci, mada su nekada dovoljni i minuti, a neretko se javljaju i posle četiri sata.

 

Ova vrsta šoka je neobična za bebe ispod 6 meseci, delom što nisu izložene mnogim alergenima, posebno onima iz hrane. Uopšteno, potrebno je da organizam bude izložen više od jedanput alergenu kako bi došlo do reakcije. Nekada je potrebno da dete napuni 2, 3 godine kako bi se određena alergija ispoljila. Ipak, ne smemo zanemariti činjenicu da se anafilaktički šok dešava i bebama koje nemaju ni mesec dana kao i starijoj deci koja prethodno nisu bila izložena nijednom poznatom alergenu.

Šta da uraditi ukoliko vaše dete ima ozbiljnu alergijsku reakciju?

Odmah pozovite hitnu pomoć ukoliko dete ne može pravilno da diše ili se onesvesti. Stavite ga u ležeći položaj i podignite mu noge kako ne bi došlo do šoka. Pokušajte da ga smirite tako što ćete mu pričati, ali bitno je i da Vi ostanete pribrani.

Anafilaktično dešavanje se mora brzo prepoznati,da bi se brzo i reagovalo.

Ukoliko je u toku terapija,davanje leka,obustavite odmah!Sprečite dalju apsorpciju leka,pratite vitalne funkcije (frenkveciju i ritam rada srca,pritisak,ritam i dubinu disanja,puls).

Dajte detetu prostora,otvorite prozor.Lekar će po dolasku započeti terapiju kiseonikom.

Ukoliko je dete mlađe od 6 meseci, ne dajte mu antihistamin. Čak i ako je starije, ukoliko ima problema sa disanjem ili gutanjem, ne dajte mu ovaj lek jer može da se uguši.

Kada stigne hitna pomoć, detetu će pomoći na licu mesta tako što će mu dati injekciju koja će zaustaviti reakciju za nekoliko minuta.

Posle ukazane prve pomoći, lekari će dete odvesti u bolnicu gde će ga pregledati i posmatrati da li će nastupiti zakasnela reakcija. Lekari Vam mogu pomoći da utvrdite šta se tačno desilo i šta je izazvalo celu situaciju.

Svako dete sklono alergiji može reagovati u određenoj situaciji ovako teškom i po život opasnom reakcijom. 

Lekar alergolog, kao i nadležni pedijatar upozoriće roditelje na takvu mogućnost i potrebu nabavke pribora obično u bolničkoj apoteci, čim se potvrdi dijagnoza alergije.

Roditelje i druge članove porodice treba poučiti na koji način postupiti i kada. Pribor se sastoji od šprica koja sadrži adrenalin. Ovakav pribor dete uvek mora imati kod sebe. Uz njega mora postojati i neophodna informacija o kakvoj se vrsti alergije radi te važni brojevi telefona. Ovakav pribor trebaju koristiti i deca preosetljiva na ubod insekta.

Šta mogu da uradim da zaštitim moju dete od anafilaktičkog šoka?

Najbolja prevencija je da izbegavate sve poznate alergene kao i supstance koje uglavnom uzrokuju ozbiljne alergijske reakcije.

Ako ujedi insekata prave problem, pomozite bebi da nađe mesto na kojem nema bubica gde može da se igra. Nemojte se oslanjati na sprejeve protiv insekata – oni nisu efikasni protiv pčela i žutih mrava, koji obično ujedaju decu.

A kada vaše dete prohoda, ne dajte mu da šetka napolju boso. Mnoga deca dobiju ubod tako što nagaze na nekog insekta.

Ako je vaše dete imalo jaku alergijsku reakciju, lekar će možda preporučiti da kada dete malo poraste sa sobom nosite injekciju epinefrina. On je namenjen deci koja imaju od 15 do 30 kilograma i dostupan je samo na recept.

Takođe se postarajte da bilo ko ko čuva vašu bebu – bebisiterka, baka, deka, rođaci – zna za alergije bebe, kao i da tačno zna šta da radi ukoliko dođe do reakcije.

Izvor:babyboom.in.rs

Advertisements