Ознаке

, , , , , , , , , , , ,


Proleće je uveliko tu, a s njim je stigla i sezona alergija. Ljudi su spremni da isprobaju sve i svašta, samo da bi se rešili ove napasti, pa i da poveruju u kojekakve predrasude. Pročitajte koje i kako ih se rešiti

 prehlada-490x325

 

Ukoliko ste i vi osoba koja kad izađe na topao majski dan šmrca, kija, ima problema sa disanjem i oseća glavobolju, moguće je da patite od prolećnih, odnosno polenskih alergija. U većini slučajeva, simptomi vrlo brzo sami od sebe prođu.

 

Ipak, ako se nastave, ne bi bilo loše da se posavetujete s lekarom i uradite alergo-testove, kako biste tačno znali na šta ste tačno osetljivi i da li vam je neophodan nekakav lek.

 

U međuvremenu, čućete sigurno gomilu priča o tome šta izaziva alergije, kako se one najbolje leče ili čega se treba čuvati. Ne slušajte ih i ne nasedajte, jer svaka osoba je drugačija i svakome je potreban drugačiji tretman. Mi vam donosimo razrešenje najčešćih mitova i zabluda o alergijama.

MIT: Vitamin C je odličan za alergije

ISTINA: Iako vitamina C u visokim dozama može da snizi nivo histamina (pokretača alergijskih reakcija) u krvi, voće nije najbolji izbor za alergičare. Jabuke, banane, breskve i šljive mogu da izazovu slične simptome kao alergija na polen trava i drveća.

Preporučuje da jedete voće u umerenim količinama, i to bez kore. Takođe, možete ga nakratko staviti u mikrotalasnu rernu što će deaktivirati proteine i sprečiti alergijsku reakciju.

MIT: Laktoza i gluten doprinose alergijama

ISTINA: U poslednje vreme sve češće ljudi izbacuju žitarice i mlečne proizvode iz svoje ishrane, jer veruju da oni podstiču alergijske napade. Međutim, ove životne namirnice iz ishrane bi trebalo da izbace samo ljudi za koje je lekarskim testovima dokazano da su intolerantni na laktozu ili gluten.

Nikako ne bi samoinicijativno trebalo menjati svoj uobičajeni režim ishrane, pogotovo ne tako drastično. Uz voće i povće, žitarice i mleko predstavljaju ključ zdravih i kvalitetnih obroka. Naravno, za većinu ljudi čiji organizam nema problema s njihovim varenjem.

MIT: Gde nema prašine, nema ni alergija

ISTINA: Isuviše čisto okruženje (takozvani efekat “staklenog zvona”) doprinosi razvoju alergija i astme kod dece, potvrdile su brojne studije.

Bez kontakta s bakterijama i virusima u ranom periodu života, imunitet ne zna kako da reaguje na prljavštinu. To ga slabi i izaziva bolesti i alergijske reakcije.

MIT: Često tuširanje štiti od alergija

ISTINA: Iako se alergičarima preporučuje često tuširanje koje skida polen i dlake ljubimaca, valja pripaziti u kakvoj se tuš-kabini tuširate.

Zavese od PVC-a ispuštaju otrovne ftalate koji, u kombinaciji s vlagom privlače buđ, što izaziva alergijske reakcije. Bolji izbor su zavese od najlona.

MIT: Jastučnice su dovoljna zaštita od grinja

ISTINA: Redovno menjanje jastučnica nije dovoljna zaštita od alergija. Preporučuje se da koristite navlake i hipoalergenske jastuke koji su otporni na čestice prašine, buđi i grinja.

Navlake treba prati jednom nedeljno, dok se sami jastuci peru dva puta godišnje, a menjaju svake tri godine.

MIT: Osveživači čiste vazduh

ISTINA: Komercijalni osveživači vazduha bogati su hemikalijama poput formaldehida, alkohola i naftnih destilata, koji mogu podstaći jake alergijske reakcije, curenje nosa, kijanje i iritaciju disajnih puteva.

Istraživanja su potvrdila da trećina ljudi ima problema sa zdravljem zbog prečeste upotrebe osveživača i parfema. U posebnoj opasnosti su astmatičari, jer čak i najmanje promene u vazduhu mogu izazvati napade.

MIT: Neke pasmine pasa neće pojačati alergiju

ISTINA: Hipoalergenske pasmine kao što su labrador, pudlica i jorkširski terijer smatraju se pogodnim za alergičare, zato što se ne linjaju mnogo. Međutim, glavni alergen kod kućnih ljubimaca nije njihova dlaka već protein koji izlučuju.

Veruje se da ove pasmine luče manje alergena po imenu Can f 1, ali to nije naučno potvrđeno. Zato, nakon svakog kontakta s psom obavezno treba oprati ruke sapunom.

 

(Telegraf.rs / Allergy)

 

 

 

 

 

 

Advertisements