Ознаке

, , , , , , , ,


Pozitivne poruke osmeha

Sredina u kojoj osmeh nije retkost, ima određeni uticaj na psihološki razvoj deteta. Na to ukazuje Katarina Stanić,dečji psiholog i psihoterapeut.

– Detetu se na taj način daje na znanje da mu se okolina raduje, da je u toj okolini ono „bezbedno“, da je dobrodošlo. To je znak topline i prihvaćenosti. Smeh najbližeg okruženja opušta bebe, šalje im poruku da su „u redu“ i predstavlja važan preduslov za zdrav rast i razvoj.
Da vedro raspoloženje u kojem deca odrastaju, na određeni način opredeljuje i njihov životni put, smatra i dr Saša Milićević.
– Ukoliko je više iskrenog, zdravog smeha u bebinom okruženju, takvi mališani su skloni češćem smehu, mnogo pre i više se smeju nego druga deca. Ona za druženje biraju vesele drugove, a kada odrastu, biraju i takvog životnog partnera.
Dugogodišnje iskustvo u radu sa decom mu je pokazalo da, kada se detetu priđenežno, uz osmeh – i ono se nasmeši, a kada mu se priđe namrštenog izraza lica – i ono će da se namršti.
– To se događa i nama, odraslima – na namršteno lice organizam automatski reaguje, u stilu: „Moram i ja da budem takav“. Smeh širi pozitivne emocije, a uz osmeh nam je lakše. Namršteni ništa ne dobijamo, niti rešavamo problem, dok smehom dobijamo endorfine – jednostavno nam je lepše.

Šala opušta male pacijente
Stav dr Saše Milićevića je da u pristupu najmlađim pacijentima obavezno treba da bude prisutan osmeh.

– Čak i kada je dete teško bolesno, mi moramo da nastupamo vedro. Mnogo puta mi se desilo da u takvoj situaciji razgovor sa malim pacijentom počnem pitanjem: „Za koga navijaš?“, ili da dečaka od godinu i po dana upitam da li ima devojku. Tada se i roditelji razvedre, pa čujem da otac kaže: „Ima doktore, ima“, a mama potvrđuje, uz komentar: „Da, da, ima. Na tatu je“. Time je već razbijena barijera pacijent-doktor, a stvorena atmosfera u kojoj se lakše razgovara, čak i o najtežoj dijagnozi. Prikladan, blag osmeh u takvoj situaciji ne znači neozbiljnost, već samo znak da poštujete i dete i roditelje. Mislim da pedijatrima treba zabraniti da budu ozbiljni, da bi moralo da stoji u kodeksu ponašanja da moramo da budemo  nasmejani. Zato što podstiče pozitivne emocije, smeh je i terapija. Osobe koje se smeju – duže žive. Jer, ko god je nasmejan – smireniji je i mora da bude zdraviji, zato što hormoni koji se luče u organizmu dok se smejemo deluju kao unutrašnji sedativi.dečji psiholog i psihoterapeut.

Neću ti ništa

Tokom prve godine života, sve bebe su – radi kontrole, upućene na česte susrete sa pedijatrom.
– Malo zbog gužve, a malo zbog umora ili nervoze, tek takvi susreti nisu baš uvek srdačni. Međutim, i zbog roditelja, a još više zbog dece, izuzetno je važno da pedijatar bude nasmejan – zato što strah od lekara uvek postoji, kao strah od nepoznatog. Jer, deca ne znaju šta ćete da im radite – kaže dr Milićević.

On podseća na pojavu da neki roditelji plaše decu doktorom.
– Govore im: „Ideš kod doktora ako nisi dobar“, pa dete u svojoj glavici očekuje da će tamo nešto loše da mu se desi. Jedini način da ga razoružamo jeste osmeh, koji znači „neću ti ništa“. Čak i kada deca plaču, a onda vide da se smejete, i sama počinju da se smeju. Smeh pedijatra mnogo znači i roditeljima, koji se tada automatski „otvaraju“, što nama mnogo znači. Jer, lakše će nam reći šta se događa sa detetom i tako pomoći da postavimo dijagnozu. Ako ih dočekamo namršteni, oni će da se „zatvore“, neće nam reći sve, što i nama i detetu otežava situaciju. Malo i neiskvareno, ono ni sa čim nije zaslužilo da čovek, posebno lekar, a naročito pedijatar bude ljut.
Svako dete zaslužuje osmeh.

Izvor yumama

Advertisements