Ознаке

, , , , , , , , , ,


Kada je dete bolesno, obično vladaju različite predrasude. Naime, dete je tada pokunjeno, mirno, ima povišenu temperaturu, neće da jede. Sve to spada u odbrambene mehanizme, jer organizam angažuje svu svoju snagu u borbi protiv neprijatelja i ne troši je na druge stvari, pa ni na varenje

Periodi kada se ne osećamo dobro, imamo kijavice, obore nas virusi, jesu normalne faze i to ne znači da je imunitet pao. Naprotiv, to je često znak da je imunološki sitem odregovao i da se organizam bori protiv nepovoljnih uticaja iz spoljne sredine.

– Možda se organizam susreće s novim vrstama klica i stvara antitela, možda se bori protiv nezdravih ćelija, poput kancera, pa je to spasonosna faza. Imunitet funkcioniše po jednostavnom principu: određena klica napada organizam, a on se brani tako što stvara antitela. Kada bi postojao preparat kojipodiže imunitet, bolesti više ne bi ni bilo – objašnjava doktor Milićević.

Prirodni imunitet stvara se celog života, a veštački pomoću vakcina. Imunološki sistem veoma je opterećen i njega prosto treba razumeti, svakodnevno se susreće sa različitim agensima iz spoljašnje sredine i ima zadatak da prepozna šta je dobro, a šta loše i protiv čega mora da se bori kako bi se organizam održao.

– Deca se rađaju s imunitetom, a dokazano je da ona deca koja sisaju imaju bolji imunitet, tako da se preporučuje prirodna ishrana najmanje četiri meseca. Ne treba preterivati, jer je detetu kasnije potrebna i druga vrsta hrane. S druge strane, imunitet mora da se oformi, izgradi, i to tako što će dete biti u dodiru s različitim klicama. Organizam će stvarati antitela, i što više antitela stvori, manje će se razboljevati. Odrastao organizam ima u sebi više antitela, pa se odrasli razboljevaju ređe nego deca. Neko će ga stvoriti više, neko manje, ali dete nikako ne treba držati pod staklenim zvonom, jer ono prosto mora biti u dodiru s klicama kako bi na njih postalo imuno. Organizmu je potrebno vreme da izgradi imunitet i treba ga pustiti, pod uslovom da ne reaguje čestim upalama pluća. Onda to zahteva druge mere predostrožnosti  – objašnjava doktor Milićević.

Kada je dete bolesno, obično vladaju različite predrasude. Naime, dete je tada pokunjeno, mirno, ima povišenu temperaturu, neće da jede. Sve to spada u odbrambene mehanizme, jer organizam angažuje svu svoju snagu u borbi protiv neprijatelja i ne troši snagu na druge stvari, pa ni na varenje.

– Priroda je sve to sama uredila i greška je terati dete da jede kad je bolesno, sa stavom baš sad treba da jedeš da bi ozdravio. Druga stvar je davanje različitih preparata onda kada je dete bolesno, jer je imunitet potrebno graditi duže vreme, permanentno, a ne kada je dete bolesno uvoditi različite preparate. I kada se daju preparati, nikako ne treba zapostavljati vitaminsku ishranu. Treba biti obazriv jer ti preparati često sadrže šećer, pa i ne zasite dete. Postoje različita mišljenja o tome koliko dugo treba davati te preparate – kaže doktor Milićević.

Naš sagovornik naglašava da je za dobar imunitet najvažnija pravilna ishrana bazirana na voću, povrću i naročito mesu.

– Postoje mnoge zablude kada je reč o preparatima za podizanje imuniteta. Roditelji su skloni da poveruju u čudesno dejstvo određenih preparata, a dete je možda samo razvilo imunitet u periodu kada je sredstvo davano. S druge strane, vitaminski preparati imaju značajan placebo efekat, a pitanje je koliki je njihov uticaj na zdravlje. Ono što je dokazano jeste da cink stvarno deluje na stimulisanje imuniteta – kaže doktor Saša Milićević.

On upozorava da posebno treba biti oprezan kod dece koja imaju određenu vrstu alergijskih reakcija, da sredstva koja sadrže veštačke boje, arome i ukuse, ali i preparati na bazi biljaka, mogu izazvati ili pogoršati alergijske reakcije.

Drugi problem svakako su alternativni lekovi i sredstva lečenja, od raznih vrsta meda, trava, mešavina do metoda poput čupkanja kose ili nekih drugih. Ako ne znaju šta je tačno sastav preparata, koje su trave i supstance pomešane, u kom omeru, roditelji deci ne bi trebalo ni da ih daju.

– Često se susrećemo s tim da roditelji odustaju od zvaničnih lekova koje lekar propiše iz straha da su suviše štetni i veruju nadrilekarima, travarima i na svoju ruku deci daju neke nepoznate mešavine. Valjda bi svi oni, da stvarno imaju preparat koji pomaže, do sada to patentirali i zaradili milione. Ovako, što je veća zabit i što je siromašniji taj koji pravi te lekove, roditelji su skloniji da im poklone poverenje. S druge strane, veruje se da kozje mleko blagotvorno utiče na zdravlje. Međutim, deca koja piju isključivo kozje mleko postaju malokrvna. Tom mleku nedostaje i folna kiselina. Čoveku je ipak potrebno kravlje mleko, kozje je zdravo, ali ne treba da se pije isključivo ono – objašnjava naš sagovornik.


Alergije

Alergije ne treba mešati s padom imuniteta. Alergijske reakcije su izmenjen imunološki odgovor, odnosno odbrambeni mehanizam na određeni spoljašnji agens. To, u stvari, znači da je imunološki sistem senzibilniji, razdražljiviji ili možda i jači nego što je uobičajeno. Zbog nekog razloga organizam određene čestice – polen, peruške, prašinu – doživljava kao opasne, iako one to nisu, i reaguje na njih oslobađanjem histamina, što za posledicu ima oticanje disajnih puteva i druge probleme.


Razlog za zabrinutost

Smatra se da poremećaj imuniteta postoji onda kada su infekcije učestale u vidu težih oboljenja, odnosno onda kada klice koje normalno žive u našem organizmu ili one koje ne izazivaju teška oboljenja i inače nisu opasne dovode do težih zdravstvenih stanja. Na primer, kada se stafilokokna infekcija kože koja se inače lako sanira, proširi po celom telu ili u organizmu, jeste znak da je imunitet slab. Kada organizam ne može da se izbori i burno reaguje na infekcije koje inače, u normalnim stanjima, nisu opasne, tada postoji problem s imunitetom. Postoje i bolesti koje oštećuju imunitet, ali one nisu česte.

Advertisements